Русь великая, но делимая. Андрей Пятчиц

Читать онлайн книгу.

Русь великая, но делимая - Андрей Пятчиц


Скачать книгу
episcopus, et Theophanius spatharius, ferentes cum donis imperatori dignis epistolam; (…). Misit cum eis quosdam, qui se, id est, gentem suam, Rhos vocari dicebant: quos rex illorum Chacanus vocabulo… Misit etiam cum eis quosdam, qui se, id est gentem suam, Rhos vocari dicebant, quos rex illorum, Chacanus vocabulo, ad se amicitiae, sicut asserebant, causa direxerat, petens per memoratam epistolam, quatenus benignitate imperatoris redeundi facultatem atque auxilium per imperium suum totum habere possent, quoniam itinera per quæ ad illum Constantinopolim venerant, inter barbaras et nimiæ feritatis gentes immanissimas habuerant, quibus eos, ne forte periculum inciderent, redire noluit. Quorum adventus causam imperator diligentius investigans, comperit, eos gentis esse Sueonom exploratores potius regni illius nostrique quam amicitiæ petitores ratus, penes se eo usque retinendos judicavit, quoad veraciter invenire posset, utrum fideliter eo necne pervenerint; idque Theophilo per memoratos legatos suos atque epistolam intimare non distulit, et quod eos illius amore libenter susceperit, ac si fideles invenirentur, et facultas absque illorum periculo in patriam remeandi daretur, cim auxilio remittendos; sin alias, una cum missis nostris ad ejus præsentiam dirigendos, ut quid de talibus fieri deberet, ipse decernendo efficeret»16.

      «Прибыли тогда греческие легаты (послы), Феофилом императором направленные, Феодосий, правящий митрополит епископ Халкидонский, и Феофан, оруженосец17, доставившие с достойными императора дарами письмо; (…). Послал (имп. Константинопольский) с ними также тех, которые говорили, что они, народ их, Рос (ь) называют: король их Хаканом кличется, и с дружбой они пришли, как в письме упомянутом указано, и в добродетельной императорской власти и помощи, чтобы мочь через всю его империю пройти, потому что не хотят вернуться путями, которыми они пришли в Константинополь среди варваров и множеством свирепых диких людей населённых, которых они очень опасаются. Император, тщательно расследовав причины, установил, что люди эти – шведы-лазутчики, и не дружбы нашей ищут, и задержать их повелел, чтобы истинно доведаться, зачем пришли; и также Феофил с послами своими в письме убеждал не препятствовать и принять, и если любовь их окажется верной, дать им возможность без опасности вернуться на родину, и в том помощь оказать; в противном случае, так же как и посольство наше направить (обратно), если таковое будет решено, (я) сам приму решение».

      Описанное в рукописи не оставляет сомнения. Для епископа Пруденция «gentem rhos» («люди рось») однозначно были «sueonom», то есть скандинавами и, скорее всего, лазутчиками, скрывавшимися под неизвестным франкам названием «рось». Никаких сведений о внешнем виде этих людей в Бертинианской летописи не содержится, но они есть во втором по древности западном свидетельстве о «людях рось», оставленном в 949 году послом итальянского короля Беренгария в Византию, тогда ещё дьяконом Лиутпрандом Кремонским.

      Лиутпранд Кремонский

      Следующим в хронологическом порядке источником, в котором упоминаются некие люди «rusios» (русиос, рось), является «Антаподосис», написанный государственным чиновником Священной Римской империи, дьяконом Лиутпрандом Кремонским18.

      В отличие от епископа Пруденция, этого автора в целом нельзя считать объективным, но в части оставленных им сведений о неких «русиос» (рось), он не имеет личной заинтересованности, и поэтому сведения могут считаться достоверными:

      «Gens quædam est sub aquilonis parte constitua, quam a qualitate corporis Greci vocant ρούσιος, Rusios, nos vero a positione loci nominamus Nordmannos. Lingua quippe Teutonum Nord aquilo, man autem dicitur homo; unde et Normannos aquijonares homines dicere possimus. Hojus denique gentis rex vocabulo Inger erat; qui collectis mille et eo amplius navibus Constantinopolim venit»19.

      «В северных краях есть некий народ, который греки по его внешнему виду называют ρούσιος, „Русиос“, но мы их зовём по месту проживания норманнами. На тевтонском языке „норд“ – это „север“, „ман“ –


Скачать книгу

<p>16</p>

«Les Annales De Saint-Bertin et De Saint Vaast. Suivies de fragments Chronique inédite. Publiées avec des annotations et les variantes des manuscrits, pour la société de l’Histoire de France. Par l’Abbé C. Dehaisnes». Изд. «Archiviste du nord. Paris», Libraire de la sociétè de l’Histoire de France. Часть «Annales Bertiniani, Pars secunda, ab anno 835 usque ad annum 861, Auctore PRUDENTIO, Trecensi episcopo». Париж, 1871. С. 34.

<p>17</p>

«Spatharius» (носящий саблю, вооружённый человек); первоначально – телохранители византийских императоров. С VII века – важный придворный титул.

<p>18</p>

Лиутпранд Кремонский (Liutprando de Cremona, ок.920—972 гг.) – итальянский дипломат, епископ Кремоны, историк, чиновник по особым поручениям Священной Римской империи. Кроме родного итальянского, далеко не досконально, но знал греческий и немецкий языки. Писал на позднелатинском, представляющем собой смесь средневековой латыни с раннеитальянским языком. Получил образование при дворе короля Уго в родном городе Павия. В 949 году был рукоположен в дьяконы (т.е. стал госчиновником), и в этом качестве отправлен в Константинополь ко двору императора Константина VII Багрянородного. Вернувшись на родину, по неизвестным причинам (скорее всего, материального плана) попал в немилость к королю Беренгарию. Спустя некоторое время был принят на службу к германскому королю Оттону I Великому, будущему императору Священной Римской империи. Все три написанных им основных труда не отличаются объективностью. К примеру, в работе, говорящей самой за себя названием «Antapodosis» (Возмездие), Лиутпранд явно с преувеличенным пристрастием описывает своего бывшего покровителя Беренгария и его супругу Виллу. После второй поездки в Константинополь в 969 году оставил после себя очень живое, почти карикатурное описание императора Никифора II Фоки («Liber de legatione costantinopolitana»), зато в посвящении Оттону I («Liber de rebus gestis Ottonis Magni Imperatoris») тон его становится спокойно-хвалебным.

<p>19</p>

Liutprandi Cremonens episcopi (922—972). Historia gestorum regum et imperatorum. Sive «Antapodosis», Lib. V, 15, p.883—884.