Sbornik sovremennoy nauchnoy fantastiki 38 / 5 000. Результаты перевода. Перевод. Збирка савремене научне фантастике. Перм 2023. Владимир Фролов
Читать онлайн книгу.
него да чита и обилази манастир.
Падао је мрак… Борис је успео да одспава пар сати у својој ћелији – нико му није сметао, сви су били на послушности. Дошло је време за одлазак у Храм на обавезну заједничку вечерњу молитву и братско правило. Што је и учинио.
Борис је стао мало испред свих, прекрстио се равномерно, како и доликује хришћанину, али гледајући споља на себе. чинило се да види себе очима своје браће. Није издао биоробота у себи – јео је, спавао и молио се као човек. Знао је да Виши ум свакако постоји, али догматски, као људско биће, он је још мало веровао, није осећао свако Његово постојање на Земљи. Његова брига за њега.
Вечерњем правилу дошао је крај, браћа су стала у круг и, пролазећи њиме, тражили опроштај једни од других. Изашавши из Храма, Борис је осетио лакоћу размишљања. Било је то први пут после дуго времена. Интелектуални систем биоробота је забележио интензиван рад мозга у тренутку заједничке братске молитве, а сада се мозак мало одморио, што је послужило као нека врста радосне еуфорије. Није то била благодат, тај непознати осећај, због којег је Биомакс 21. дошао у манастир.
Дошавши у котларницу, упоредио је снимак из ваздуха са сателита са мапом свог кретања по манастиру. Прва сесија комуникације са Центром заказана је за 2 сата ујутро. Било је потребно додатно осветлити све објекте манастира са сателита Космос 976 за скривене просторије. Могуће је да је овде у манастиру Воробјев успостављен канал за снабдевање дрогом у Европу. Па, Борис Борисович, звани биоробот Биомакс 21, није веровао у случајно присуство лопова рецидивиста на територији манастира. Према подацима Министарства унутрашњих послова, то је био Жук Дмитриј Љович, рођен 1970. године. Обични оперативци МУП-а заобишли су овај манастир – место је удаљено од града, мирно и који ће дати дозволу за спровођење оперативно-истражних радњи на територији манастира. Да, и снага није била довољна. Требало је бити некакав пандур да би се инфилтрирао у манастир, где постоји сопствена стража, нека држава у држави.
Смрачило се… Остало је још 3 сата до сесије комуникације. а Борис је почео да изучава манастирска дела. А ево шта је прочитао. Испоставља се да грчки монаси, да би привукли милост, увек полушапатом понављају «Исусе Христе… Исусе Христе». Дакле, увек на послу када негде оду. Био је то део Исусове молитве, дар који је настао у давна времена. Поседујући дар Исусове молитве, човек се преобразио, постао сличан Богу, стекао дарове. Тако је биоробот почео да говори полушапатом, тихо са паузама: «Исусе Христе… Исусе Христе». па је прошло 2,5 сата.
Сви су спавали, само су дежурни пси лењо лежали на вратима братске куће. Борис је изашао из подрума ложионице, али га је тада непозната сила зауставила. Неки човек је прошао поред њега. Човек није приметио Бориса – да је изашао мало раније или касније, видели би се. Биоробот је укључио инфрацрвено зрачење и угледао паркирани џип у близини жбуња. Из џипа је изнет завежљај и он се полако и нечујно одвезао.